Gastarbajterski životStudirajući za

Gastarbajterski život
Studirajući za najviši rang, Pro licencu koju priznaje Uefa i s kojom se može raditi bilo gdje na svijetu, Niko je praksu obavio kod svoga tadašnjeg trenera u Red Bull Salzburgu Giovannija Trapattonija, jednog od najtrofejnijih Talijana. Naravno da mu je najdraži predmet bila - taktika!

A kako je sve počelo, kako je Niko Kovač postao ovo što je danas, pobjednik anketa na portalima za ulogu spasitelja, remorkera koji će nasukani hrvatski nogometni brod ipak otegliti do Rija? Kroz nekoliko crtica iz odrastanja i igračke karijere mogu se povezati korijen i krošnja današnjeg izbornika, “Nijemca” za kakvim naša vrsta vapi, prema razmišljanjima i zahtjevima stranca, a ne Balkanca...

Mate i Ivka Kovač upoznali su se u Livnu, vjenčali i zaputili na rad u Njemačku, snivajući bolji život. Njihova tura friških gastarbajtera 1970. zaustavila se u tadašnjem Zapadnom Berlinu. Mate se zaposlio na baušteli, Ivka je čistila, počeli su od nule, skupljajući pfennig po pfennig, a sljedeće jeseni, 15. listopada, rodio se Niko. Tri godine kasnije, u proljeće, 6. travnja, Robert, danas poznatiji kao “Također”, što bi mu u davnija vremena postalo i prezime.

- Nogomet sam počeo trenirati kao devetogodišnjak u Rapide Weddingu, klubu najbliže kući, odakle smo ja i kasnije brat mogli sami na treninge, jer roditelji su cijeli dan radili. Najgore nam je bilo nizati krugove po 800 metara dugačkoj stazi oko Schillerparka. Tako je to u Njemačkoj, od malih nogu se trenira snaga i izdržljivost. No, ja sam bio spreman jer sam u parku i na ulici uvijek igrao sa starijima. Kasnije sam shvatio da sam tako brže sazrijevao i nogometno i društveno.

Niko je paralelno s nogometom trenirao i džudo, zaradivši plavi pojas, a nakon treninga je morao i u dopunsku jezičnu školu, da nauči i hrvatsku gramatiku. Završio je gimnaziju, kako bi mogao na fakultet i unatoč tome što je u posljednjem polugodištu potpisao profesionalni ugovor za Herthu, upisao je ekonomiju. Roditelji su inzistirali na tome da sinovi završe škole, kako se ne bi, poput njih, morali mučiti u životu ako se izjalovi nogometna karijera.

Studij ekonomije
- Položio sam osam semestara ekonomije dok nisam prešao u Leverkusen. Izašao sam iz štosa da sad idem polagati deveti i diplomirati. Robiju je škola slabije išla, no završio je zanat za servisera telefona - pričao nam je Niko prije osam godina.

Robert je, dakle, dobro šacao da je u telefonima budućnost, i to dok još nije bilo na obzoru ni mobitela ni smartphoneova, niti braći kao “appleovcima” kasnije omiljenih iPhoneova...

Kako je mogao trčati od prve do zadnje minute, Niko je u mlađim kategorijama bio desno krilo, kasnije ga je i Ćiro Blažević koristio na desnom boku, kada ne bi bilo Jurčevića ili Stanića. No, već od najranijih dana Niko je imao stil igre po kakvom ga pamte i navijači “vatrenih”: žrtvovanje za momčad do kraja, trka, bezbroj pretrpljenih, ali i počinjenih prekršaja. Dogurao je i do reprezentacije Berlina za uzrast od 12 do 14 godina, osvojio treće mjesto na Kupu njemačkih regija...

Najteži dani u životu
No, u srednjim tinejdžerskim godinama zapao je Niko u krizu i htio - napustiti nogomet:

- Jednostavno nisam više imao volje odlaziti na treninge i utakmice. Ni danas ne znam što mi je bilo, no tada mi je otac mnogo pomogao. Rekao mi je da je on zadovoljan i sretan zbog toga što idem na nogomet i što nisam na ulici. Kako je ponosan onime što sam dosad postigao. I omekšao me. Nastavio sam trenirati više zbog oca nego zbog sebe, no odjednom mi se želja vratila, opet sam trčao, uklizavao, vikao na suigrače da se moraju boriti, počeo uživati u nogometu. Najbolje što mi je otac napravio jest to da me nije silio niti mi je zapovijedao, nego je meni ostavio odluku, a zapravo mi je pomogao da se predomislim. Hvala mu za to...

Niko je kasnije, kao i Robert u mlađim kategorijama, igrao i centarfora, jednom u mlađim kadetima bio i najbolji klupski strijelac sa 39 pogodaka, ta dječački uzor bio mu je Karl-Heinz Rummenigge, a već sa 16 godina igrao je za juniore. Ubrzo ga je u svoje redove uzela Hertha 03 Zehlendorf, za koju je zaigrao u trećoj njemačkoj ligi, gdje su ga snimili skauti tadašnjeg drugoligaša Herthe BSC. Neposredno nakon mature, u travnju 1991., Niko je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor.

- U drugoj njemačkoj ligi nije se baš mnogo igralo na tehniku, prevladavala je snaga, borio sam se do iscrpljenosti. Tu sam dalje sazrijevao i gradio svoj karakter.

結果 (繁体字中国語) 1:

Gastarbajterski生活
學習的最高級別，由歐足聯認可和誰在一起，你可以在任何地方工作，在世界上臨牌，沒有人在他當時的經理薩爾茨堡紅牛特拉帕托尼，最成功的意大利人之一完成的做法。當然，他最喜歡的科目是-戰術！而這一切是如何開始，作為尼科·科瓦奇已經成為現在的樣子，民調對門戶得主救世主的角色，這將船舶滯留克羅地亞足球仍被拖往里約熱內盧拖船？通過從成長和球員生涯可以連接的根源，今天的菜單皇冠上的幾行字，“德國人”什麼我們種哭了，思想和外星人的要求，而不是Balkanci ...... 伴侶和Ivka的史密斯在利夫諾，已婚滿足，赴德國工作，夢想著美好的生活。他們的巡演一雙嶄新的外來工人在1970年停止了在當時西柏林。隊友被聘為baušteli，Ivka的清潔工，他們白手起家，收集芬尼由芬尼和明年秋天，10月15日，誕生了尼科。三年後，在春季4月6日，羅伯特，今天被稱為“您”，這將成為進一步的時間和姓氏。-足球我Rapide的婚禮，俱樂部最近的房子，在那裡我後來開始訓練作為一個九歲兄弟可以自己去訓練，因為父母工作了一整天。最糟糕的事情對我們來說是大約SCHILLERPARK長800米小道線電路。因此，它是在德國，從小就訓練強度和耐力。但我已經準備好，因為我是在公園和始終扮演著與老人在街上。後來我意識到，我是如此迅速成熟和足球和社會，沒有一個是與足球和練柔道，贏得一個藍色帶平行，並經過培訓也有額外的語言學校，學習和克羅地亞的語法。他高中畢業，所以他可以上大學，儘管在今年的最後半簽訂了職業合同的柏林赫塔的事實，他報名參加了經濟。父母堅持讓孩子完成學業，從而不喜歡他們，折磨了在生活中，如果事與願違的足球生涯。經濟學的研究-我經過八個學期經濟學，直到我搬到了勒沃庫森。我有脫節做我去參加第九和研究生。ROBI較弱的學校去，但最終工藝的電話服務-沒有人告訴我們，八年前羅伯特，因此，還有蜂窩狀，在未來的手機，雖然有甚至沒有手機不是智能手機，也不是兄弟地平線作為“appleovcima”之後最喜歡iPhone ...... 他怎麼會從第一個運行到最後一分鐘，尼科是一個初中是右翼，後來是和西羅布拉澤維奇用右側，當會有Jurcevic或細胞。然而，從妮可的初期有一種打法由他想起和支持者“火”：犧牲團隊完成，種族，無數的發生，同時也所犯的罪行。他在柏林使得國家隊的年齡12-14歲，在德國杯區域獲得了第三名...... 在我生命中最困難的日子，但是，中期青少年下跌，沒有人是在危機和希望-離開足球：-我只是有更多的會去訓練和比賽。即使在今天，我不知道是什麼鑽進了我，但後來我的父親是有很大幫助。他告訴我，他很滿意，很開心，因為我去的足球，我不是在大街上。如何很榮幸能與我迄今取得。我軟化我。我繼續訓練超過一個父親為我自己，但一旦我得到了我的願望回來了，我又跑了，uklizavao，大喊大叫的隊友，他們必須戰鬥，開始享受比賽。最好的事情我父親做的是，我沒有逼你和我所吩咐的，但給我的決定，居然幫我改變了主意。感謝他...... 沒有人後，還有羅伯特在初中類別等方面發揮的中鋒，一個是年輕的學員是最好的俱樂部射手，39個進球中，孩子氣的榜樣是他的魯梅尼格，只有16多年來，他效力於晚輩。不久，它在他們的行列了柏林赫塔03策倫多夫，因為他在第三師，在那裡他記錄了當時德乙柏林赫塔的球探播放。馬上畢業後，於1991年4月，尼科簽下了自己的第一份職業合同。-在第二的德國聯賽中並沒有發揮太大的技術，克服了力量，我打消耗體力。在這裡，我還是成熟並建立了他的性格。